Izuzetno plodan Ivković je u svom slikarskom radu zaokupljen tajnom kosmosa koji oseća kao jednu novu prirodu. Dubinom neba, prostorom bez kraja, bezvremenskim. Razmišljanjima o zemlji i vasioni. Nanoviji crteži, izloženi ovom prilikom, idu u prilog njegovih daljih viđenja nepoznatog. Fantastični crteži su tek oaze kosmičkih prostrastava u svesnom približavanju naivnom izrazu. Ali i viđenju teskobnih prolaza u putu ka neizvesnom. Nekoliko crteža u sećanju na žive oblike, njihovom međusobnom prožimanju i preobražavanju, takođe su dalji produžetak dosadašnjih istraživanjaž Često u prizvuku erotskom pokazuju srodnost s Naumovskim, što se, za sada, može shvatiti formalnim i prolaznim. Drukčiji su mu poetski crteži u maštovitom sećanju na rascvetale floralne oblike, koji simbolišu dalji život i rast.

         Svoje misli i ideje Ivković izražava jezikom simbola. Kroz umetnost večni simbol kruga, takođe i simbol savremenog imaginativnog slikarstva, zajedničko prisustvo sunca i meseca, trouglovi i kvadrati, imaju i kod Ivkovića, koga ne možemo posmatrati izvan tokova savremenosti, sopstveno značenje.

         Ivković od samog početka neguje crtež kao posebnu disciplinu. Eksperimentiše mogućnostima linije, odnosima crno-belog, svetlosti i senke, modulacijom. U težnji za stvaranjem autonomnog viđenja bez obzira na udeo viđenog.

         Od Ivkovića koji je u naponu stvaranja očekujemo nove rezultate.