Make your own free website on Tripod.com
Home
Up
3. septembar 1999.
10. avgust 1999.
1-2. avgust 1998.
jul 1998.
april 1992.

Borba (Nedeljna Borba), 1-2. avgust 1998.

Dnevnik umetnika: Vojislav Ivković Olgin, slikar i pesnik

Boja leta u Grockoj


21. jul

Čujem i osećam trajanje noći i pitam se: ako mi je pesma milozvučna, mora da mi pomogne da izvučem iz nje boju. Beskonačno razlivanje u prostoru koje se u noći sprema da sa sutrašnjim danom sa suncem zaigra.
Biram reči i pesme. Izvlačim njene početke i krajeve prostora gde se kreće. Osećam je. Čitam glasno. A, noć je. Zaklopčani i Gročani spavaju. U mom ateljeu svetlo. Osećam da treba sačekati još koji dan da pesma ponovo pokaže svoje lice i nov oblik ...


22. jul

Pun sam "sadržaja" obaveza oko organizovanja Likovne kolonije "Grocka 98".
Razgovor sa predstavnicima Opštine dao mi je ohrabrenje jer će obezbediti sredstva za rad Kolonije.
Shvatajući znača Likovne kolonije, razmišljam o pristupu poslu i celo pre podne provodim pored telefona. Od umetnika sa područja Grocke - niko nije znao da će 26.7.98. biti izložba.
Uspostavio sam kontakte sa vajarima i slikarima. Morao sam da se pretvaram u njihove obaveze; neki odlaze na odmor, drugi imaju slike, ali nisu uramljene, treći čekaju da se odluče da li će izlagati ili ne, a vreme teče ...
Uveče pišem tekst za kataslog izložbe.
Noć sparan, a pisanje biografije umetnika - dobro teče.
Po završenom tekstu - malo muzike. Sa Betovenom uranjam u san.


23. jul

U susretima sa slikarima koji su doneli slike za izložbu u nedelju u Grockoj, razgovaram i razmišljam:
U Srbiji ima toliko dobrih slikara. Svetskih imena (kada bi svet počeo da ih priznaje), a grocka je sastavni deo prestonice. Predlog za početak rada Likovne kolonije pokrenuo sam još 1970. godine. Ta ideja, evo, zaživljuje tek sada, ovog jula 1980. godine. U Grockjoj već 25 godina radi Likovni klub, a likovna kolonija treba tek sada da zaživi?!
Sve pripreme su odrađene za izložbu.
U kasne sate pripremam boje za završetak slike "Ptice ovog jula" ... i ptice su na slici još neosušenih boja ...
Obaveza mnogo. Vreme pretoplo,


24. jul

Ustao sam u pola šest i do pola šest pripremio jedan blind-ram sa platnom za sliku koja će se zvati "izvor za rađanje svesti". Razmiščjam zašto sam tako nazvao sliku? Ko smo mi koji svešću gospodarimo ovim prostorima? Odakle svest koja je došla u naš mozak koji je parče biološke materije?
U toku dana - mnogo obaveza. Izvršene pripreme za umetnike koji izlažu na Likovnoj koloniji. Vrčanski slikari postavili su svoja platna u Galeriju još u 11 časova ... Ugovaram snimanja filma o izložbi i kasetama. Od slikanja danas nema ništa. Vreme sam poklonio kolegama slikarima.


25. jul

Od ranog jutra rastvorene boje osećao sam kao prisustvo snage poezije i radosti koja osvaja čoveka samo u posebnim trenutcima života.
Počeo sam da slikam na velikom platnu samo žutom bojom.
Boja je prekrila belinu platna a ja tragam za nekim prostorom koji treba smstiti u okvire rama.
Popodnevni odlazak kod slikara Žarka Bjelice u ateleju na Adi Ciganliji, nisam osećao kao priutnost stvaranja mog kolege. Više sam bio opsednut prostranim "tepihom" kupača na Adi. Razmišljao sam o njihov upornom izlaganju suncu i o snazi prolaznosti koja nas vodi u nepoznato.
U večernjim satima vreatio sam se mojim stihovima koje, pišući ih, nisam dobro shvatio ...


26. jul

U jutarnjim satima raspoloženje za slikanjem morao sam da prekinem, zbog izložbe i susreta sa slikaraima, učesnicima Likovne kolonije.
Svaki susret jednog umetnika sa drugim, ima manje ili veće raspoloženje za traženje pristupa nekom gledanju. Možda za mene malo više i interesantnije od drugih.
Na samoj izložbi, pored izlagača i sliakra za Koloniju, bilo je (za divno čudo!) i samih Gročana i gostiju iz Beograda. Spomenka Jelić - Medaković, istoričar umetnosti, u ulozi člana organzacionog odbora prve Likovne kolonije u Grockoj, predstavila je slike i skulpture umetnika koji izlažu.
Cele večeri bio sam opsednut o potrebi za izražavanje u umetnosti. Šta je to što nas nosi, gura ka nekim tajnim vratima i da se vežemo za boje, oblik, za vajarsko delo ili zvuk. Ili reči pesme. Gde je jezgro tih snaga?
Znam da nismo svesni jačine te snage. A ona je izuzetno jaka, zanosna i neprevaziđena. Možda ne bi bilo dobro ako bi joj znaliporeklo jer bi se tada na drugi način ponašali i ne bi bili iskreni prema sebi. Ali, možda je i ovo jedna od velikih tema ljudske svesnosti i postojanja. Svakako da jeste!
Večeras ću se družiti "sa naslovom" moje pesme "Mi koji smo rođeni da sanjamo". Možda su i stihovi te pesme delovi traganja za tom snagom koja nas nosi.
Bio je ovo dan razgovor i druženja sa umetnicima. Posebno sa Miodragom Anđelkovićem, slikarom iz Niša. Imao je "insirativno" zapažanje o mojim slikama izloženim na izložbi. Pričao sam mu o svojoj opsesiji sa oblicima izraženim vrlo pristutno na slikama, posebno na crtežu, a izuzetno u oblicima "bremenitih ptica" ...
Sedeli smo pored Dunava. Voda je dolazila i odlazila ispred nas. Shvatam da smo "zrna u pesku" u ovokm našem neobjašnjivom postojanju i traganju za sušptinom svega što nas okružuje ...
Zašto je to tako?
O mnogočemu razmišljam u ovim julskim noćima koje se isparavaju nad Zaklopačom, pored Grocke.
Opet do kasno u noć svetla u mome ateljeu.
Druženje sa stihovima Alena Boskea.
Razmišljanje o današnjim susretima, razgovorima u druženjem sa mnogim našim poznatim umetnicima.
I o sutrašnjem danu razmišljam koji me neće mimoići sa svojim "ughodanim" obavezama ...