Zlatne ptice iz snova

         Ogromne crvene jabuke rasprskavaju seme života po rascvetalim baštama budućnosti. Čudesne ptice perjem duginih boja zastiru mrak i noć, prskaju svetlost svuda oko sebe. Kuće neobičnih, gotovo grotesknih oblika združuju se u naselja kakva čovek dosad nije ni gradio ni video. Żene zanete erotskom igrom pozdravljaju život, rađanje, stvaranje novog sveta.
         Nebrojene slike i crteži Vojislava Ivkovića Olgina umetnička su himna životnoj radosti i stvaralačkoj snazi koju ovaj plodni slikar oseća već četiri decenije. Otkad je, 1963. godine, u sebi prepoznao umetnika nestrpljivog da viđeno pretoči u harmoniju linija i boja, Olgin svaki slobodan trenutak "žrtvuje" svom esteskom božanstvu. Slikaru se, u međuvremenu, pridružio i pesnik, pa atelje u gročanskom selu Zaklopači pored slika i crteža zagušuju i stotine listova hartije iskićenih poezijom.
         Vojislav Ivković Olgin rođen je 1934. godine u Suševlju kod Predejana, u najlepšem delu Grdeličke klisure. Izraziti pejzaži rodnog kraja duboko su mu se urezali u pamćenje, dok je "neopisivo oduševljenje bojama" osetio još u ranom detinjstvu. Slikarstvom je, međutim, počeo da se bavi tek 1965. godine, nakon završenih studija agronomije.
         - Stipendija koju sam dobio za studije agronomije presudila je od čega ću da živim: kao agronom radim u gradskom sekretarijatu za privredu. Ne znam ni da li bih, da sam se za nju opredelio, uspeo da završim likovnu akademiju. Ne zbog toga što sam samouk, već zbog svoje osobene prirode – slikam po osećaju, "iznutra", kroz samospoznaju kako umetničku, tako i bivstevnu, ontološku. Ni jedna slikarska škola ili pravac nisu bitno uticali na moj rad i estetski doživljaj. Svoj izraz sam prepoznavao dok sam, željan raznoraznih saznanja, upisao više fakulteta. Osećao sam da me agronomija ne ispunjava – priseća se Olgin.
         Mladi agronom bio je u pravu – sebe je u potpunosti pronašao kraj štafelaja. Od 1965. njegova se mašta u dugim noćnim satima, kada najradije stvara, druži sa uljanim bojama i tušem. Isprva zabavljen temom svemira i kosmičkom igrom boja, Olgin u svojoj drugoj stvaralačkoj fazi pažnju poklanja erotici, da bi slikarski vrhunac dostigao u ciklusu inspirisanog prirodom.
         - Opsednut sam prirodom i njenim fenomenima. Kada gročanske voćke u proleće procvaju, poludim od lepote, osetim uzbuđenje i zanos koji me ne napušta do narednog proleća. Priroda je puna tajni, od kojih su mnoge neotkrivene. Ako ih otkrijemo, možda ćemo odgonetnuti i same tajne univerzuma, doći do suštine postojanja - kaže Olgin.
         Ovaj neumorni stvaralac tajne prirode istražuje pretežno simbolima i metaforama.
         Najčešći simboli su cvet, ptica, jabuka, žena. Simboli stvaranja, nadahnuća, univerzalne metafore življenja. Linije na Olginovim slikama i crtežima umnožavaju se u čitava klupka, boje nezadrživo naviru u nacrtane oblike i okvire. Dok za crtež kaže da je u velikoj meri istražio i usavršio, Olgin bogatstvo boje smatra gotovo nenačetim, nedostižnim za otkrivanje.
         Otvoren i jednostavan Vojislav je i kao slikar i kao pesnik. I pesme i slike kao da nastaju u njegovoj podsvesti – iznedrava se novi svet, čist, vedar, životan. Čudesan svet nadrealizma i naive u njegovom slikanju, Čudesan spoj poezije i slikarstva u stvaralaštvu. Ponekad pesma prethodi slici, ponekad boje i linije porode stih. Ni slikanju ni pisanju Olgin ne pristupa unapred utvrđenom kompozicijom slike ili pesme zato se i pesnik i slikar svaki put boje sa eksplozijom boja, misli, izraza.
         Bašte iz neotkrivenog sveta, šarena naselja i žar-ptice gledali su dosad posetioci iz gradova širom Jugoslavije, Njujorka, Koventrija, Dizeldorfa na 35 samostalnih i 117 izložbi na kojima je učestvovao sa drugim autorima. Dobitnik brojnih priznanja, autor slika u vlasništvu pojedinaca, kolekcionara i galerija iz čitavog sveta, Olgin je za gotovo četiri decenije stvaralaštva postigao mnogo. On, međutim, stvara sve više – kao da želi da naslika i opiše sve vrtove, jabuke, ptice i žene iz svoje mašte. Ili možda još uvek traži Selimovićevu pticu: zlatnu pticu svih ljudskih snova.

Saša Tomašević