Politikin magazin, jul 1998.

Šetač iz kosmosa

         Vojislav Ivković Olgin rođen je u selu Suševlju kod Predejana odakle je zauvek poneo u sećanju prekrasne pejzaže Grdeličke klisure, koje će kasnije mnogo puta naslikati ili opevati. Oduvek je bio veliki zaljubljenik u zemlju: u njen miris, a naročito voćke, pa je bilo normalno da mu i životni put bude vezan za zemlju. Postao je agronom pre 34 godine, a slikar i pesnik – desetak godina ranije. Sve tri "profesije" nisu prestale da ga prate do dana današnjeg. Onome ko ga upita u kojoj je od njih najuspešniji, bez razmišljanja će reći – slikarstvu.

         Život izvan trendova

         Malo ljudi zna da je Vojislav Ivković Olgin agronom, zaposlen u Skupštini Beograda (Gradski sekretarijat za privredu, odsek poljoprivreda). Uglavnom ga poznaju kao izuzetno talentovanog slikara i pesnika. Pamte se njegove grupne i samostalne izložbe, a bilo ih je više od – pedeset (!), zbirke pesama i ilustracije knjiga. Svoje vizuelne izlete u kosmos pretvara u crteže, a kasnije u boje na platnu.

         Decenijama su pored ovog agronoma i umetnika prolazili životni i umetnički trendovi a da ih nije primećiavao. Svakog dana (osam sati) je agronom, a ostatak vremena slikar i pesnik povučen na imanje, u Zaklopači pokraj Grocke da bi bio što bliži zemlji i nebu, u "dosluhu" sa stvaralaštvom.

Njegov atelje mu je pun slika i crteža velikog formata, knjiga koje ilustruje, crteža u tušu, akvarela i kataloga. Za četiri decenije stvaralaštva naslikao je nekoliko hiljada(!) slika i crteža. I napisao isto toliko stihova. Sa slikama i crtežima je obišao skoro sve galerije u Srbiji, neke u Hrvatskoj i Sloveniji, Dizeldorfu i čak stigao u njujoršku Centralnu umetničku galeriju gde je prodao šezdesetak svojih slika.

Izlažući u njujorškoj galeriji, Olgin je verovao da je to samo prirodni redosled u njegovom umetničkom stvaranju, dok su likovni kritičari nagađali šta je na njegovim platnima: da li su to oblici zapamćeni iz detinjstva , slike iz snova, slutnje novog sveta, kosmička vizija ili erotski simboli, apstraktni oblik čudesnih arabeska, imaginarna ardžitektura ili fantastična žar ptica ...

         Svuda pomalo 

Listajući mnogobrojne kataloge i recenzije koje su o njemu napisane, nailazimo na jednu koja najbolje odražava njegovu umetničku prokupaciju. Kao agronom po struci brine se o svakoj plodonosnoj voćki, o svakom hlebnom zrnu koje klija u zemlji ... Međutim, u njegovo srce uselila se neka luda ptica koja mu ne da mira. Ta čudna, neviđena ptica na našu planetu, dospela je, možda, iz kosmosa po kome Olgin, inače, boli da tumara.

I, zaista, gledajući Olginove slike na svakoj od njih naslućuje se ta čudesna ptica sa izmaštanim kosmičkim prebivalištem oko koje se šire (kao kod Dantea) crni krugovi pakla.

- Ja sam podjednako prisutan u agronomiji, slikarstvu i poeziji. Gledano "administrativno" ja sam agranom, ali po broju naslikanih slika i izložbi – slikar. Po napisanim i objavljenim stihovima – pesnik. Preokupiran mnogim idejama, željama i strpljivim radom i učenjem iz različitih oblasti nauke i književnosti, vratio mi se onaj moj brod iz detinjstva koji je predstavljao oduševljenje za boju. Ta jaka snaga boja udružila se sa voljom, tako da sam od 1963. godine počeo intenzivno da slikam i pišem, kaže inžinjer agronomije, slikar, ilustrator i pesnik Vojislav Ivković Olgin, napominjuje da je bio i učesnik na Međunarodnom bijenalu ilustracija i dobitnik nagrade Zlatno pero Beograda.

Zbog prevelike ljubavi prema zemlji i voćnjacima, Olgin je već na početku bavljenja slikarstvom osetio da neće biti akademski slikar niti slikar naive. Već nešto "između" i "iznad" svih pomodnih uticaja. Plodan i svoj – pa takav nastavlja da traje ...