Beogradske
novine, 3.septembar 1999.
Savremenici: Vojislav
Ivković Olgin
Zlatne
ptice iz snova
Ogromne
crvene jabuke rasprskavaju seme života po rascvetalim baštama budućnosti.
Čudesne ptice perjem duginih boja zastiru mrak i noć, prskaju svetlost
svuda oko sebe. Kuće neobičnih, gotovo grotesknih oblika združuju se u
naselja kakva čovek dosad nije ni gradio ni video. Żene zanete erotskom
igrom pozdravljaju život, rađanje, stvaranje novog sveta.
Nebrojene slike i
crteži Vojislava Ivkovića Olgina umetnička su himna životnoj radosti i
stvaralačkoj snazi koju ovaj plodni slikar oseća već četiri decenije.
Otkad je, 1963. godine, u sebi prepoznao umetnika nestrpljivog da viđeno
pretoči u harmoniju linija i boja, Olgin svaki slobodan trenutak "žrtvuje"
svom esteskom božanstvu. Slikaru se, u međuvremenu, pridružio i pesnik,
pa atelje u gročanskom selu Zaklopači pored slika i crteža zagušuju i
stotine listova hartije iskićenih poezijom.
Vojislav Ivković
Olgin rođen je 1934. godine u Suševlju kod Predejana, u najlepšem delu
Grdeličke klisure. Izraziti pejzaži rodnog kraja duboko su mu se urezali
u pamćenje, dok je "neopisivo oduševljenje bojama" osetio još
u ranom detinjstvu. Slikarstvom je, međutim, počeo da se bavi tek 1965.
godine, nakon završenih studija agronomije.
- Stipendija koju
sam dobio za studije agronomije presudila je od čega ću da živim: kao
agronom radim u gradskom sekretarijatu za privredu. Ne znam ni da li bih,
da sam se za nju opredelio, uspeo da završim likovnu akademiju. Ne zbog
toga što sam samouk, već zbog svoje osobene prirode – slikam po osećaju,
"iznutra", kroz samospoznaju kako umetničku, tako i bivstevnu,
ontološku. Ni jedna slikarska škola ili pravac nisu bitno uticali na moj
rad i estetski doživljaj. Svoj izraz sam prepoznavao dok sam,
željan raznoraznih saznanja, upisao više fakulteta. Osećao sam
da me agronomija ne ispunjava – priseća se Olgin.
Mladi agronom bio je
u pravu – sebe je u potpunosti pronašao kraj štafelaja. Od 1965.
njegova se mašta u dugim noćnim satima, kada najradije stvara, druži sa
uljanim bojama i tušem. Isprva zabavljen temom svemira i kosmičkom igrom
boja, Olgin u svojoj drugoj stvaralačkoj fazi pažnju poklanja erotici,
da bi slikarski vrhunac dostigao u ciklusu inspirisanog prirodom.
- Opsednut sam
prirodom i njenim fenomenima. Kada gročanske voćke u proleće procvaju,
poludim od lepote, osetim uzbuđenje i zanos koji me ne napušta do
narednog proleća. Priroda je puna tajni, od kojih su mnoge neotkrivene.
Ako ih otkrijemo, možda ćemo odgonetnuti i same tajne univerzuma, doći
do suštine postojanja -
kaže Olgin.
Ovaj
neumorni stvaralac tajne prirode istražuje pretežno simbolima i
metaforama.
Najčešći
simboli su cvet, ptica, jabuka, žena. Simboli stvaranja, nadahnuća,
univerzalne metafore življenja. Linije na Olginovim slikama i crtežima
umnožavaju se u čitava klupka, boje nezadrživo naviru u nacrtane oblike
i okvire. Dok za crtež kaže da je u velikoj meri istražio i usavršio,
Olgin bogatstvo boje smatra gotovo nenačetim, nedostižnim za otkrivanje.
Otvoren i
jednostavan Vojislav je i kao slikar i kao pesnik. I pesme i slike kao da
nastaju u njegovoj podsvesti – iznedrava se novi svet, čist, vedar, životan.
Čudesan svet nadrealizma i naive u njegovom slikanju, Čudesan spoj
poezije i slikarstva u stvaralaštvu. Ponekad pesma prethodi slici,
ponekad boje i linije porode stih. Ni slikanju ni pisanju Olgin ne
pristupa unapred utvrđenom kompozicijom slike ili pesme zato se i pesnik
i slikar svaki put boje sa eksplozijom boja, misli, izraza.
Bašte iz
neotkrivenog sveta, šarena naselja i žar-ptice gledali su dosad
posetioci iz gradova širom Jugoslavije, Njujorka, Koventrija, Dizeldorfa
na 35 samostalnih i 117 izložbi na kojima je učestvovao sa drugim
autorima. Dobitnik brojnih priznanja, autor slika u vlasništvu
pojedinaca, kolekcionara i galerija iz čitavog sveta, Olgin je za gotovo
četiri decenije stvaralaštva postigao mnogo. On, međutim, stvara sve više
– kao da želi da naslika i opiše sve vrtove, jabuke, ptice i žene iz
svoje mašte. Ili možda još uvek traži Selimovićevu pticu: zlatnu
pticu svih ljudskih snova.
Saša
Tomašević